מוּמָר
мума́рБез огласовки: מומרсущ.мужскойМишкаль: муктальКорень:מ-ו-ר
Значения
- 1.
выкрест, вероотступник
Формы
| Ед. ч. | Мн. ч. | |
|---|---|---|
| Обычная форма | מוּמָרмума́р | מוּמָרִיםмумари́м |
| Смихут | מוּמַרмума́р |
С местоименными окончаниями
| Лицо | Ед. ч. + окончание | Мн. ч. + окончание |
|---|---|---|
| твой (м.)אַתָּה | מוּמָרְךָмуморха́ | |
| твой (ж.)אַתְּ | מוּמָרֵךְмумаре́х | |
| егоהוּא | מוּמָרוֹмумаро́ | |
| еёהִיא | מוּמָרָהּмумара́ | |
| нашאֲנַחְנוּ | מוּמָרֵנוּмумаре́ну | |
| ваш (м.)אַתֶּם | מוּמַרְכֶםмумархе́м | |
| ваш (ж.)אַתֶּן | מוּמַרְכֶןмумархе́н | |
| их (м.)הֵם | מוּמָרָםмумара́м | |
| их (ж.)הֵן | מוּמָרָןмумара́н |